Dostupni linkovi

logo-print

Nagrada Oktobarskog salona Vladimiru Miladinoviću


Vizuelni umetnik Vladimir Miladinović dobitnik je Nagrade 53. Oktobarskog salona za projekat koji problematizuje teško istorijsko nasleđe s kojim se suočava srpsko društvo.

U obrazloženju žirija se navodi da Miladinović, kroz rad koji se bavi vremenom rata 1990-ih godina prošlog veka, pokreće "teška pitanja o aktuelnom političkom i ideološkom kontekstu Srbije".

"Baveći se naslovnim stranama državnih novina iz ratne 1992. godine, Miladinović pokreće pitanje istorijske odgovornosti, medijske manipulacije i intelektualnog angažmana", rekao je istoričar umetnosti Nikola Dedić, član žirija.

U žiriju su bili i direktorka galerije ''Bonniers Konsthall'' iz Stokholma Sara Arhenius i zamenica direktora Fondacije ''Andrzeja Wroblenskiego'' Magdalena Zilkovska iz Lođa.

Nagrada Oktobarskog salona, koja je uručena u zgradi nekadašnjeg Geozavoda, iznosi 250.000 dinara. Miladinović je rekao da ova nagrada za njega znači mnogo i da je veliki podstrek za dalji rad.

"Drago mi je da je rad, zbog specifičnosti teme kojom se bavi, dobio nagradu, jer to smatram nekom vrstom prodora u javnost i u nešto što možemo nazvati javnom sferom", ocenio je umetnik.

On je rekao da se ideja za rad razvijala slojevito i da je sam proces razvoja te ideje dosta dugo trajao. "Uvek sam se bavio principom sećanja i načina na koji se i zbog čega nečega sećamo".

Dedić je pohvalio je i prostornu instalaciju umetnice Vlatke Horvat.

Nagradu Kulturnog centra Beograda dobio je nemački umetnik Karsten Konrad za rad ''Lux Lucem Sequitur'', koju mu je dodelio žiri sastavljen od kustosâ likovne redakcije - Svetlane Petrović, Gordane Dobrić i Estele Bjelice.

Bjelica je rekla da je nagrada KCB-a pripala ovom umetniku zato što se bavi ''problematizacijom prostora i arhitekture savremenim čitanjem, predstavljanjem skulpture i uvođenjem u određenu arhitektoniku prostora".

Ovogodišnji Oktobarski salon, pod sloganom "Dobar život", otvoren je 22. septembra u zgradi bivšeg Geozavoda u Beogradu.

Postavka, koja će do sutra biti otvorena za posetioce, zapravo je multimedijalna izložba umetnikâ najrazličitijih profila koji su se našli oko jedne ideje i jednog koncepta, a ruinirana zgrada Geozavoda, podignuta 1905. godine, središte je tog koncepta kao metafora 100 godina moderne Srbije.
XS
SM
MD
LG