Garancije za gradnju autoputa, vrijedne 1,4 milijarde EUR, hrvatskoj kompaniji Konstruktor je početkom 2010. godine potpisao glavni izvršni direktor NLB Montenegrobanke, Anton Ribnikar, bez znanja predstavnika NLB grupe, piše Dan.
Informaciju da je Ribnikar potpisao garanciju bez znanja NLB grupe i NLB Montenegrobanke potvrdila su Danu dva izvora, od kojih je onaj iz Vlade želio da ostane anoniman, dok je drugi bio podgorički advokat Zoran Vukčević.
List piše i da je Ministarstvo pomorstva i saobraćaja odbilo je njihov zahtjev za dostavljanje fotokopije garancija preduzeća u vlasništvu Željka Žderića, koje ih je dostavilo u decembru 2010. godine.
Ribnikar je preko portparola NLB Montenegrobanke, Aleksandra Vukotića, poručio Danu da »niko nikad u NLB-u nije mogao da potpiše garancije, a da za to ne znaju NLB grupa i NLB Montenegrobanka«.
Žderić je u junu 2009. godine potpisao ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa sa crnogorskim ministraom saobraćaja, Andrijom Lomparom. Njegovo preduzeće je prema tom ugovoru imalo obavezu da obezbijedi finansijske garancije kako bi počela realizacija projekta.
Iz Ministarstva saobraćaja su u decembru 2009. godine saopštili da je Konstruktor dostavio garanciju vrijednu 1,4 milijarde EUR, neophodnu za gradnju dionice Bar – Boljari. Potom se spekulisalo da to nijesu bile pune garancije, već da je kompanija, prema navodima hrvatskih medija, dostavila jednu vrstu obećanja da bi mogla uskoro da ispuni uslove za potpisivanje ugovora.
Konstruktor je bio prvorangirani na tenderu za izgradnju autoputa Bar – Boljare, po cijeni od 2,77 milijardi EUR. Nakon što su pregovori sa hrvatskom kompanijom propali, izraelski konzorcijum Aktor-Šiku Binui je ponudio 3,77 milijardi za gradnju autoputa, što je takođe propalo.
Nakon toga je pregovarano sa kineskim kompanijama, pod uslovom da kredit podigne država kod kineske razvojne banke. Prema posljednjim dogovorima sa Evropskom komisijom, Evropskom investicionomom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj u Briselu sugerisano je da se gradi polu autoput, tako da bi cijeli putni pravac koštao 700 miliona EUR.
Informaciju da je Ribnikar potpisao garanciju bez znanja NLB grupe i NLB Montenegrobanke potvrdila su Danu dva izvora, od kojih je onaj iz Vlade želio da ostane anoniman, dok je drugi bio podgorički advokat Zoran Vukčević.
List piše i da je Ministarstvo pomorstva i saobraćaja odbilo je njihov zahtjev za dostavljanje fotokopije garancija preduzeća u vlasništvu Željka Žderića, koje ih je dostavilo u decembru 2010. godine.
Ribnikar je preko portparola NLB Montenegrobanke, Aleksandra Vukotića, poručio Danu da »niko nikad u NLB-u nije mogao da potpiše garancije, a da za to ne znaju NLB grupa i NLB Montenegrobanka«.
Žderić je u junu 2009. godine potpisao ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa sa crnogorskim ministraom saobraćaja, Andrijom Lomparom. Njegovo preduzeće je prema tom ugovoru imalo obavezu da obezbijedi finansijske garancije kako bi počela realizacija projekta.
Iz Ministarstva saobraćaja su u decembru 2009. godine saopštili da je Konstruktor dostavio garanciju vrijednu 1,4 milijarde EUR, neophodnu za gradnju dionice Bar – Boljari. Potom se spekulisalo da to nijesu bile pune garancije, već da je kompanija, prema navodima hrvatskih medija, dostavila jednu vrstu obećanja da bi mogla uskoro da ispuni uslove za potpisivanje ugovora.
Konstruktor je bio prvorangirani na tenderu za izgradnju autoputa Bar – Boljare, po cijeni od 2,77 milijardi EUR. Nakon što su pregovori sa hrvatskom kompanijom propali, izraelski konzorcijum Aktor-Šiku Binui je ponudio 3,77 milijardi za gradnju autoputa, što je takođe propalo.
Nakon toga je pregovarano sa kineskim kompanijama, pod uslovom da kredit podigne država kod kineske razvojne banke. Prema posljednjim dogovorima sa Evropskom komisijom, Evropskom investicionomom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj u Briselu sugerisano je da se gradi polu autoput, tako da bi cijeli putni pravac koštao 700 miliona EUR.
