Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi
evra, rezultat je danas objavljene studije koju je po narudžbini za Fondaciju Bertelsman (Bertelsmann) načinio ekonomski istraživački institut Prognoz (Prognos AG).
Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile i druge dve velike članice sa juga Evrope, Španija i Italija, to bi značilo gubitke od preko 17 hiljada milijardi u tim zemljama, ostalim članicama evrozone, SAD, Kini i nizu drugih zemalja sveta.
U istraživanju Fondacije Bertelsman navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio "ekonomsku erupciju bez premca u Evropi i svetu" i da "razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi".
Za razliku od sličnih istraživanja, autori ove studije nisu u cenu istupanja pojedinih zemalja iz evrozone uračunali samo gubitke poverilaca zemalja u krizi. Uz pomoć ekonomskih modela u danas objavljenoj studiji su razrađene posledice po privredni rast u preko 40 najznačajanijih industrijski razvijenih i zemalja koje se ubrzano razvijaju i koje čine 90 odsto svetske privrede.
Posledice izlaska Grčke iz evrozone, kako se navodi u rezimeu studije Bertelsmana, bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla za dve godine. Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijardi kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta. Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi
iznosili samo 2,9 odsto.
Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata.
Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone bi teške posledice osetili i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina. Prema proračunima u Bertelsmanovoj studiji u 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto.
Ukoliko bi evrozonu napustila, uz prethodne tri zemlje, i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji. Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda. Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto
BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto.
