Dostupni linkovi

logo-print

Karadžić: Trebalo bi da budem nagrađen, a ne optužen



Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je danas, na početku svoje odbrane pred Haškim tribunalom, da bi trebalo da bude "nagrađen" umesto što je
optužen za genocid i druge zločine nad nesrbima tokom rata u BiH, 1992-95.

U uvodnoj izjavi, koja nije svedočenje, Karadžić je negirao i da je ikada imao plan za genocid nad Bošnjacima, koje je nazvao "Srbima druge vere".

Tvrdio je i da je "humanizovao konflikt" i "lično bdeo nad humanitarnom pomoći" civilima i naredio "mnoge akte milosrđa".

Optuženi je tvrdio i da "nikada ništa nije imao protiv Bošnjaka i Hrvata".

Po okončanju izjave, izvešće pred sudije prvog svedoka odbrane, ruskog pukovnika Andreja Demurenka.

Demurenko će, prema najavi odbrane, posvedočiti da je istragom, koju je sam sproveo, utvrdio da minobacačka granata koja je 28. avgusta 1995. ispred sarajevske pijace Markale ubila 43, a ranila 75 osoba, nije bila ispaljena sa položaja Vojske RS, čiji je vrhovni komandant bio Karadžić.

Karadžić (67) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje "plavih šlemova" za taoce, tokom rata u BiH 1992-95.

Na Karadžićevom spisku od 16 svedoka odbrane, koje namerava da izvede u drugoj polovini oktobra, još su vojni posmatrač UN, Irac Pol Konvej (Pau Conwey) i kanadski pripadnici Unprofora Džon Rasel (John Rušell), Mišel Gotje (Mićel Gauthier) i Stefan Žudri (Stephan Joudry), koji će, kako se očekuje, takođe svedočiti o eksplozijama na Markalama.

Karadžić je za izvođenje dokaza odbrane tražio 600 radnih sati,ali mu je raspravo veće odobrilo 300 sati, koliko je za svoj dokazni postupak utrošilo i tužilaštvo. Odbrana je na tu odluku uložila žalbu, o kojoj još nije doneta odluka.

Krajem juna, pretresno veće Tribunala odbilo je Karadžićev zahtev da bude oslobođen posle dokaznog postupka optužbe, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije dokazana.

Sudije su utvrdile da je u prvom delu suđenja izvedeno dovoljno dokaza protiv Karadžića po 10 tačaka optužnice, uključujući i onu za genocid u Srebrenici.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995, ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije. Devet dana kasnije, prebačen je u pritvor Tribunala u Sheveningenu.
XS
SM
MD
LG