U Oslu će danas biti saopšteno ko je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir, a među glavnim kandidatima su Belorus Aleš Beljacki, Ruskinja Svetlana Ganuškina, ruska grupa za ljudska prava Memorijal, Avganistanka Sima Samar Kubanka Joani Sančes i Amerikanac Džin Šarp.
Beljacki je vodeći borac za ljudska prava u Belorusiji, gde iz zatvora nastavlja neumorno da vodi bitku s režimom predsednika Aleksandra Lukašenka.
Direktor grupe za zaštitu ljudskih prava "Vjasna" (Proleće), koji je uhapšen u avgustu 2011. godine, u novembru je zbog neplaćanja poreza osuđen na četiri i po godine zatvora oduzeta mu je i imovina, preneo je AFP.
"Vjasna" je osnovana 1996. godine i ima predstavništva širom Belorusije za pružanje pomoći žrtvama političke represije. Takođe, aktivno vodi kampanju za ukidanje smrtne kazne.
Ruska aktivistkinja Svetlana Ganuškina (70), osnivač je i direktor grupe "Građanska pomoć", koja pomaže izbeglicama koji su zbog sukoba posle raspada SSSR bili prinuđeni da napuste svoje domove.
Grupa, osnovana 1990. godine, pomaže i ekonomskim migrantima koji su iz bivših sovjetskih republika došli u velike ruske gradove, gde su često žrtve ksenofobije i rade u užasnim uslovima.
Bila je član saveta Kremlja za ljudska prava, u vreme bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, ali je podnela ostavku pošto je Vladimir Putin započeo treći mandat na mestu šefa države.
Sima Samar je lekar i aktivista za ljudska prava koji je više puta bio izložen pretnjama smrću zbog svoje neumorne borbe za prava žena u Avganistanu.
Samar (55) osnovala je 1989. godine organizaciju "Šuhada", koja je otvorila četiri bolnice, 12 klinika, 60 škola i dva skloništa, a pomogla je i u otvaranju desetina hiljada radnih mesta za žene i devojke u Avganistanu i Pakistanu.
Kubanska blogerka Joani Sančes (37) pet godina je javno kritikovala jedini jednopartijski režim na američkom kontinentu. Njen blog je na Kubi zabranjen, a pošto većina Kubanaca nema pristup Internetu, njeno ime je Kubancima uglavnom nepoznato, mada je u inostranstvu dobila više nagrada.
Džin Šarp (84), iz SAD, važi za najznačajnijeg teoretičara nenasilnog otpora otkad je 1993. godine, posle putovanja u Mjanmar, napisao knjigu o nenasilnoj revoluciji, koju mnogi smatraju priručnikom na kojem se temeljilo "arapsko proleće".
Šarp je studirao političke nauke i sociologiju u Ohaju i doktorirao na Oksfordskom univerzitetu 1968. godine na temu politike nenasilne akcije i osnivač je Instituta Albert Ajnštajn za istraživanje nenasilnih metoda političke borbe.
Beljacki je vodeći borac za ljudska prava u Belorusiji, gde iz zatvora nastavlja neumorno da vodi bitku s režimom predsednika Aleksandra Lukašenka.
Direktor grupe za zaštitu ljudskih prava "Vjasna" (Proleće), koji je uhapšen u avgustu 2011. godine, u novembru je zbog neplaćanja poreza osuđen na četiri i po godine zatvora oduzeta mu je i imovina, preneo je AFP.
"Vjasna" je osnovana 1996. godine i ima predstavništva širom Belorusije za pružanje pomoći žrtvama političke represije. Takođe, aktivno vodi kampanju za ukidanje smrtne kazne.
Ruska aktivistkinja Svetlana Ganuškina (70), osnivač je i direktor grupe "Građanska pomoć", koja pomaže izbeglicama koji su zbog sukoba posle raspada SSSR bili prinuđeni da napuste svoje domove.
Grupa, osnovana 1990. godine, pomaže i ekonomskim migrantima koji su iz bivših sovjetskih republika došli u velike ruske gradove, gde su često žrtve ksenofobije i rade u užasnim uslovima.
Bila je član saveta Kremlja za ljudska prava, u vreme bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, ali je podnela ostavku pošto je Vladimir Putin započeo treći mandat na mestu šefa države.
Sima Samar je lekar i aktivista za ljudska prava koji je više puta bio izložen pretnjama smrću zbog svoje neumorne borbe za prava žena u Avganistanu.
Samar (55) osnovala je 1989. godine organizaciju "Šuhada", koja je otvorila četiri bolnice, 12 klinika, 60 škola i dva skloništa, a pomogla je i u otvaranju desetina hiljada radnih mesta za žene i devojke u Avganistanu i Pakistanu.
Kubanska blogerka Joani Sančes (37) pet godina je javno kritikovala jedini jednopartijski režim na američkom kontinentu. Njen blog je na Kubi zabranjen, a pošto većina Kubanaca nema pristup Internetu, njeno ime je Kubancima uglavnom nepoznato, mada je u inostranstvu dobila više nagrada.
Džin Šarp (84), iz SAD, važi za najznačajnijeg teoretičara nenasilnog otpora otkad je 1993. godine, posle putovanja u Mjanmar, napisao knjigu o nenasilnoj revoluciji, koju mnogi smatraju priručnikom na kojem se temeljilo "arapsko proleće".
Šarp je studirao političke nauke i sociologiju u Ohaju i doktorirao na Oksfordskom univerzitetu 1968. godine na temu politike nenasilne akcije i osnivač je Instituta Albert Ajnštajn za istraživanje nenasilnih metoda političke borbe.
