Dužnička kriza u Evropi i bauk da će neke članice evrozone bankrotirati sasvim su uobičajena pojava iz istorijske perspektive i Poljska je bankrotirala do sada tri puta, a Nemačka osam u poslednjih osam stoleća, piše poljski list Đenjik Gazeta pravna.
List prenosi iz analize istorije privreda 66 zemalja Evrope i sveta na koje otpada 90 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, da je svetski finansijski sistem preživeo do sada 250 puta da neka od država bankrotira, a čak 68 puta su države prestale da plaćaju svojim građanima.
U Evropi države nisu bile u stanju da izmiruju svoje obaveze 73 puta, a najproblematičniji dužnik bila je Grčka, koja je od sticanja nezavisnost 1829. godine pola vremena provela u stanju platežne nesposobnosti i restrukturalizacije dugova.
Najčešće je u Evropi bankrotirala Španija - od 1467. godine bankrotirala je ukupno 13 puta u 18. i 19. veku.
Iz te analize istorije zaduživanja država i bankrotstva, koju su izradili američki ekonomisti Kenet Rogof sa Harvarda i Karmen Rajnhart sa Univerziteta u Merilendu, recimo Rusija izlazi kao disciplinovani dužnik, jer je bankrotirala svega pet puta, ali
rekorder je jer je dugovala najduže.
Češće od Poljske dugove nisu mogle da izmire Francuska i Nemačka a u Francuskoj je u drugoj polovini 18. veka preovladala čak teza da su dužničke krize i odbijanje da se dugovi vrate korisni jednom u 100 godina, da vraćaju ravnotežu svetskom finansijskom sistemu, te da ni nema potrebe da se pokuša reprogramiranje dugova.
Analiza američkih ekonomista upozorila je da dužničke krize ne izbijaju samo tokom svetskih ili regionalnih sukoba ili u vreme ekonomske krize, već da obavezne prate tranziciju i prelazak privrede jedne zemlje u razvijenu.
Poslanik poljske antiklerikalne partije Pokret Palikota Marek Poznanjski povodom dužničke krize u evrozoni u šali je podsetio da Španija još uvek Poljskoj duguje desetine miliona evra koje je španski kralj Filip II u 16. veku pozajmio od supruge poljskog kralja Zigmunta Starog Bone.
