Ministarstvo finansija Kipra počinje razgovore sa međunarodinm kreditorima o uslovima za dugoročnu pomoć, koja treba da omogući oporavak finansijskog sektora.
Na Kipar dolazi delegacija koju čine predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
U delegaciji će biti više od 30 zvaničnika.
Najavljeno je da će razgovori u Nikoziji trajati tri dana, tokom kojih će se delegacija međunarodnih kreditora sastati sa predstavnicima kiparskih vlasti, čelnim ljudima iz bankarskog sektora, sindikata i predstavnika političkih partija
"Cilj misije je da prikupi informacije kako bi se utvrdila prava situacija u finansijskom sektoru, koji je u središtu pažnje, ali i u celokupnoj privredi Kipra", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija Kipra.
Kipar je prošle sedmice zvanično zatražio finansijsku pomoć članica evrozone, čime je postao peta evropska država koja se obratila za pomoć.
Najugroženiji je bankarski sektor, koji je pretrpeo gubitke što je posledica krize u susednoj Grčkoj.
Vlasti u Nikoziji za sada nisu želele da se izjasne koliko će novca tražiti od evropskih partnera, navodeći da će o tome biti doneta odluka posle razgovora sa međunarodnim kreditorima. Procenjuje se da je Kipru u ovom trenutku potrebno najmanje 2,3 milijarde evra.
Na Kipar dolazi delegacija koju čine predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.
U delegaciji će biti više od 30 zvaničnika.
Najavljeno je da će razgovori u Nikoziji trajati tri dana, tokom kojih će se delegacija međunarodnih kreditora sastati sa predstavnicima kiparskih vlasti, čelnim ljudima iz bankarskog sektora, sindikata i predstavnika političkih partija
"Cilj misije je da prikupi informacije kako bi se utvrdila prava situacija u finansijskom sektoru, koji je u središtu pažnje, ali i u celokupnoj privredi Kipra", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija Kipra.
Kipar je prošle sedmice zvanično zatražio finansijsku pomoć članica evrozone, čime je postao peta evropska država koja se obratila za pomoć.
Najugroženiji je bankarski sektor, koji je pretrpeo gubitke što je posledica krize u susednoj Grčkoj.
Vlasti u Nikoziji za sada nisu želele da se izjasne koliko će novca tražiti od evropskih partnera, navodeći da će o tome biti doneta odluka posle razgovora sa međunarodnim kreditorima. Procenjuje se da je Kipru u ovom trenutku potrebno najmanje 2,3 milijarde evra.
