Svetska banka predviđa smanjenje privrednih aktivnosti, visok stepen nezaposlenosti i siromaštva u regionu Zapadnog Balkana, ali dugoročno, ipak ima mesta i za optimizam.
U izveštaju Svetske banke za zemlje Jugoistočne Evrope očekuje se da posle privrednog rasta od 2,2 odsto u 2011. godini, u zemljama Zapadnog Balkana dolazi do usporavanja privrednih aktivnosti na samo jedan procenat u 2012.
Razlog za to je, kako prenosi Dojče vele, jačanje krize u evrozoni, koja se negativno odražava na trgovinu, investicije i potrošnju. Ako se tome doda stopa nezaposlenosti u regionu od, u proseku, 23 procenta, što je duplo više u odnosu na zemlje Evropske unije, milion i po ekstremno i šest miliona siromašnih, onda su kratkoročni socijalno-ekonomski izgledi za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo jednom rečju- teški.
"Osnovi izazov za zemlje Zapadnog Balkana jeste fiskalni", kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke i autor izveštaja za zemlje Jugoistočne Evrope. "Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred značajnim izazovom konsolidacije i obaranja javnog duga, na način da se pokuša očuvati privredni rast".
Iz Svetske banke upozoravaju da fiskalna konsolidacija ne može da bude sprovedena bez kontrole plata i penzija i jačanja fiskalne discipline u javnom sektoru. Naglašava se i da politička dešavanja, kao što su izbori i formiranje organa vlasti, odlažu primenu i onako teških odluka koje se nalaze pred zemljama Zapadnog Balkana.
U Briselu procenjuju da region nije toliko pogođen ekonomskom krizom kao što je to slučaj sa nekim zemljama članicama i da su reforme povezane sa proširenjem Unije, ipak, ublažile neke od udara.
Navodi se i da Evropska komisija već radi na formiranju novog IPA 2 fonda, koji će, kao i IPA fond biti povezan sa pristupnim procesom, ali će imati više sektorski pristup finansijskoj pomoći za zemlje u procesu evrointegracija.
U izveštaju Svetske banke za zemlje Jugoistočne Evrope očekuje se da posle privrednog rasta od 2,2 odsto u 2011. godini, u zemljama Zapadnog Balkana dolazi do usporavanja privrednih aktivnosti na samo jedan procenat u 2012.
Razlog za to je, kako prenosi Dojče vele, jačanje krize u evrozoni, koja se negativno odražava na trgovinu, investicije i potrošnju. Ako se tome doda stopa nezaposlenosti u regionu od, u proseku, 23 procenta, što je duplo više u odnosu na zemlje Evropske unije, milion i po ekstremno i šest miliona siromašnih, onda su kratkoročni socijalno-ekonomski izgledi za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo jednom rečju- teški.
"Osnovi izazov za zemlje Zapadnog Balkana jeste fiskalni", kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke i autor izveštaja za zemlje Jugoistočne Evrope. "Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred značajnim izazovom konsolidacije i obaranja javnog duga, na način da se pokuša očuvati privredni rast".
Iz Svetske banke upozoravaju da fiskalna konsolidacija ne može da bude sprovedena bez kontrole plata i penzija i jačanja fiskalne discipline u javnom sektoru. Naglašava se i da politička dešavanja, kao što su izbori i formiranje organa vlasti, odlažu primenu i onako teških odluka koje se nalaze pred zemljama Zapadnog Balkana.
U Briselu procenjuju da region nije toliko pogođen ekonomskom krizom kao što je to slučaj sa nekim zemljama članicama i da su reforme povezane sa proširenjem Unije, ipak, ublažile neke od udara.
Navodi se i da Evropska komisija već radi na formiranju novog IPA 2 fonda, koji će, kao i IPA fond biti povezan sa pristupnim procesom, ali će imati više sektorski pristup finansijskoj pomoći za zemlje u procesu evrointegracija.
