Dostupni linkovi

logo-print

Tužioci: Potvrditi presudu Gotovini



Tužioci Haškog tribunala zatražili su danas od sudija da kao neosnovanu odbace žalbu hrvatskog generala Ante Gotovine i potvrde prvostepenu presudu kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine u leto 1995.

Zajedno sa Gotovinom (54), Tribunal je prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila prošle godine, generala Mladena Markača (54) osudio na zatvorsku kaznu od 18 godina zbog zločina nad srpskim stanovništvom tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995.

Drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen je krivice.

Odbacujući tvrdnje odbrane, tužioci su tvrdili da je prvostepeno veće, izričući presudu, ispravno utvrdilo da su generali Gotovina i Markač bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Srba iz Kninske krajine, i da je na čelu poduhvata bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Za razliku od Gotovinih branilaca, koji su ranije danas tvrdili da je granatiranje Knina, Benkovca, Obrovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995, bilo zakonita operacija, usmerena na vojne ciljeve, tužioci su naglasili da su ti artiljerijski napad, po naređenju Gotovine, "ciljali cele gradove" i bili neselektivni i, stoga, protivpravni.

Nezakonito granatiranje gradova, naglasio je tužilac Daglas Stringer (Douglas), bilo je sredstvo za ostvarivanje cilja udružnenog zločinačkog poduhvata, a dokaz za to su transkripti razgovora predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim generalima, na Brionima dva dana pre početka operacije Oluja.

Tužilaštvo je pobijalo i tvrdnju Gotovinine odbrane da je 95 odsto od 1.200 projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na Knin i tri druga grada bilo usmereno na vojne ciljeve, precizirajući da je u presudi utvrđeno gde je palo samo deset odsto od ukupnog broja granata.

Gotovina je u pritvoru u Sheveningenu od 2005. kada je uhapšen u Španiji, a Markač od 2004. kada se dobrovoljno predao.
XS
SM
MD
LG