Vlasti zemalja istočne i jugoistočne Evrope tvrde da poštuju slobodu štampe, a opet se tamo novinari pritvaraju i trpe napade, i fizičke i verbalne, svojina medija se uništava, nastavlja se s pritiscima na novinare dok je autocenzura, čini se, pravilo, ocenila je danas medijska organizacija SEEMO.
U nekim od tih zemalja, vlasništvo nad medijima nije transparentno, dodaje se u saopštenju SEEMO - Medijske organizacije jugoistočne Evrope povodom 3. maja, Svetskog dana štampe.
Prošle godine, u zemaljama i teritorijama pod nadzorom SEEMO - Albaniji, Bosni i Hercegovini, Belorusiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, na Kipru, u Češkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Moldaviji, Crnoj Gori, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ukrajini i na Kosovu, bilo je 684 kršenja medijskih sloboda.
SEEMO je ukazala da u nekim zemljama ubistva novinara ostaju nerazrešena i posle 10 godina od zločina.
Fizičke i verbalne pretnje, posebno u malim gradovima, nisu nestale kao pojava, a čini se da jačaju u vreme pred izbore.
Politički pritisak se ispoljava na razne načine počev od javnih osuda do diskretnog podmičivanja, a pritisak poslovnog sveta - kroz direktne pretnje ili indirektno, kroz odbijanje oglašavanja u "neposlušnom" mediju.
Ekonomska kriza i smanjeni profiti rezultirali su u pogoršavanju uslova zapošljavanja novinara, njihovom obavezivanju da rade za loše plate - često bez ugovora o stalnom zaposlenju.
U ovakvim uslovima, novinari nisu motivisani da kvalitetno rade posao i upuštaju se u istraživačko novinarstvo.
Ovi negativni trendovi odvijaju se, međutim, paralelno sa jačanjem onlajn medijskog tržišta i relativnom slobodom izražavanja korisnika tog tržišta.
