Novinarska udruženja i porodica ubijenog novinara Slavka Ćuruvije obeležiće danas trinaestu godišnjicu njegove smrti.
U prisustvu članova porodice i kolega biće položen venac na spomen obeležje Ćuruviji u Svetogorskoj ulici u Beogradu na mestu gde je ubijen.
Vlasnik novina "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, agresija NATO-a na tadašnju SRJ, trajala je već nedeljama.
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog "Dnevnog telegrafa", u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu "Politika ekspres", koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za "priželjkivanje bombi i izdaju".
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa "zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je 27 "pratilaca" pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata nije razrešeno ni posle 13 godina.
U pismu Kacinu Jovo Ćuruvija ističe da je tortura režima Slobodana Miloševića, protiv njegovog brata počela 1998. pošto je donesen novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998. godine.
U prisustvu članova porodice i kolega biće položen venac na spomen obeležje Ćuruviji u Svetogorskoj ulici u Beogradu na mestu gde je ubijen.
Vlasnik novina "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, agresija NATO-a na tadašnju SRJ, trajala je već nedeljama.
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog "Dnevnog telegrafa", u pasažu u Svetogorskoj ulici, tada Lole Ribara, br. 35. u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu "Politika ekspres", koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za "priželjkivanje bombi i izdaju".
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa "zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je 27 "pratilaca" pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se uoči trinaeste godišnjice ubistva Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, jer ubistvo njegovog brata nije razrešeno ni posle 13 godina.
U pismu Kacinu Jovo Ćuruvija ističe da je tortura režima Slobodana Miloševića, protiv njegovog brata počela 1998. pošto je donesen novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998. godine.
