Danas se navršava 21 godina od prvog masovnijeg protesta protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991.
Taj datum je istovremeno i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.
Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).
Prva žrtva bio je policajac Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beogradjanke". Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Maturant Milinović smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica admirala Geprata i kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea "London", a preminuo je oko 16 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
U sukobima demonstranata i policije je povredjeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 gradjana a uhapšeno je 158 ljudi.
Glavni zahtev protesta bila je smena tadasnnjeg generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome u centru Beograda okupilo se oko 100.000 gradjana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i sa platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Te večeri, oko 20 časova, na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Taj datum je istovremeno i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.
Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).
Prva žrtva bio je policajac Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beogradjanke". Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Maturant Milinović smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica admirala Geprata i kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea "London", a preminuo je oko 16 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
U sukobima demonstranata i policije je povredjeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 gradjana a uhapšeno je 158 ljudi.
Glavni zahtev protesta bila je smena tadasnnjeg generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome u centru Beograda okupilo se oko 100.000 gradjana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i sa platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Te večeri, oko 20 časova, na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
