Vladajuća koalicija sa klimavom većinom

Vladajuća koalicija u Srbiji i na mesec dana uoči raspisivanja izbora suočava se sa svojom starom boljkom, klimavom većinom u parlamentu. Ovoga puta poslanici Srpskog pokreta obnove za svoje prisustvo u poslaničkim klupama traže razrešenje dvoje svojih članova sa ministarskog položaja i mesta državnog sekretara koji su se odrekli politike koju vodi lider stranke Vuk Drašković. Tako su se razlike u politici prema Kosovu između Vuka Draškovića i Tadićevih demokrata prenele i na druga polja.

Još jednom će vladajuća koalicija morati da potraži podršku u parlamentu izvan svojih redova. Vanredna sednica Skupštine Srbije počela je bez poslanika Srpskog pokreta obnove tako da je upitno ko će dati jedan nedostajući glas za izbor člana Visokog saveta sudstva i zamenike javnih tužilaca. Vladajuća koalicija kao da ima džokera u rukavu. Ne otkrivaju se karte ali kao da nema zabrinutosti među njima.

„Ja bih pre rekla da će za ove predloge glasati oni koji kao i mi razumeju važnost ovih pitanja“, rekla je Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“.

„I mislim da nijedno personalno rešenje ne može biti važnije od toga da institucije kao što je Visoki savet sudstva i tužilaštvo rade u punom kapcitetu i da između ostalog na taj način ispunimo očekivanja Evropske komisije“, kazala je Kolundžija.

Poslanici SPO su svoje unutrašnje stranačke razmirice podigli na državni nivo uslovljavajući učešće u radu parlamenta razrešenjem sa funkcija njihovih članova, ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića i državne sekretarke Sanje Čeković.

Aleksandar Jugović, potpredsednik SPO, kaže da su sve članice vladajuće koalicije imale pravo da menjaju ministre osim SPO-a i pita DS zašto je to tako.

“Ukoliko sve stranke vladajuće koalicije smatraju da mi imamo pravo da to učinimo onda ne vidim neki poseban razlog zbog čega se Demokratska stranka protivi. Mislim da je najbitnije da se pokaže da je Srbija za reforme i da fotelja jednog ministra nije važnija od reforme prvosuđa i svih ostalih reformi”, poručuje Jugović.

No, i demokrate odgovaraju da ni njima nije štošta jasno. Nada Kolundžija tako konstatuje da je teško razumeti da neko insistira na smeni ministra mesec dana pre raspisivanja izbora.

“Teško je razumeti da jedan unutarstranački problem može da poprimi razmere koje će blokirati neke stvari koje su mnogo važnije. Istovremeno, meni je zaista teško razumeti i one koji su do juče bili u toj partiji i da se na taj način obračunavaju sa svojom bivšom partijom”, poručuje Kolundžija.

Za sada nema nagoveštaja da bi vladajuća koalicija mogla da razreši Srećkovića i Čekovićevu čiji odlazak traži stranka zbog njihovog neslaganja sa liderom, jer su se priklonili politici demokrata. Nakon Draškovićevog insistiranja na promeni državne politike prema Kosovu i pre svega zbog priključenja pokretu “Preokret” počinje negodovanje u samom Srpskom pokretu obnove gde pojedini članovi traže Draškovićevu smenu. Drašković odgovara njihovim isključenjem iz stranke.

Parlamentarna kriza bez većeg značaja?

Dok se čini da se ostali iz vladajuće koalicije drže po strani jedino poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović kaže da se ta stranka zalaže da svaka politička partija može i ima pravo da smeni državnog funkcionera kojeg je postavila.

“Socijaldemokratska partije Srbije ne želi ni na koji način da se meša u unutrašnje stvari bilo koje političke stranke i upravo iz te principijelnosti i doslednosti smatramo da svaka politička stranka, koja predloži nekog od svojih članova na neku od državnih funkcija, ima pravo da traži i njihovo razrešenje jer su tako do sada funkcionisale sve koalicione vlade u Srbiji”, rekao je Omerović.

Vladi je i do sada više puta priskakao u pomoć neko iz opozicije kada pojedine članice vladajuće koalicije iz nekih svojih razloga nisu htele da podrže određene zakonske predloge. Još uvek nema nagoveštaja ko bi to mogao da bude u ovom trenutku.

Kada bi ta podrška izostala vlada bi mogla da ostane bez parlamentarne većine što za sobom povlači raspisivanje vanrednih izbora. No, s obzirom da je do raspisivanja redovnih izbora ostalo oko mesec dana analitičari procenjuju da ova poslednja parlamentarna kriza u ovom trenutku nema veći značaj.

“Ovo je sad mogućnost SPO-u da isteruje neku svoju pravdu”, kaže Đorđe Vuković iz CESID-a.

“Vrlo je interesantno bilo videti one ostavke koje su očigledno bile blanko pa to malo govori i o samoj strukturi te političke opcije. Ali ja ne vidim da će tu bilo šta spektakularno da se desi, čak i ako bude bilo problema u funkcionisanju skupštinske većine ne verujem da će zbog toga biti prevremeno raspisani izbori u roku od 2 nedelje jer mi za 3-4 nedelje, znači negde početkom marta, očekujemo redovno raspisivanje, tako da ne verujem da će ovo bilo šta da promeni”, kaže Vuković.

Datum održavanja parlamentarnih izbora mora biti poznat do 11. marta a dan za glasanje se određuje nakon završetka rasprave. Po nekim procenama, ukoliko se ne obezbedi većina predsednica parlamenta ne bi zakazala glasanje do 11. marta kada bi bili raspisani izbori.