Intervju Bžežinskog “Kriščen Sajns Monitoru” (The Christian Science Monitor), razgovarao: Nathan Gardels, priredio Dragan Štavljanin
Brzezinski: Da, ako oblikujemo efikasniji i dugoročniji odgovor na sadašnju krizu, umesto da se “koprcamo” u problemima – što će verovatno izazavati iste negativne efekte zbog kojih smo i upali u ovaj haos. Mi smo toliko preokupirani sadašnjom krizom da gubimo dugoročnu perspektivu, stratešku viziju, a što bi nam omogućilo da budemo svesni istorijskog trenutka. Demokratija je u stanju da odgovori na ove izazove, pod uslovom da se fokusiramo nap prave ciljeve. Danas se postavlja pitanje, može li demokratija da cveta sa finansijskim sistemom koji je izvan kontrole i sebično stvara pogodnosti za samo nekolicinu, bez ikakvog efikasnog okvira koji bi nam omogućio veći, ambiciozniji osećaj svrhe, odnosno smisla. To je stvarni problem.
Danas postoji opasna neravnoteža između nepostojanja, s jedne strane, budžetske discipline, privrženosti oštrim merama štednje, kontroli inflacije, kao i održavanju skupe socijalne politike – i, s druge, izostanka bilo kakve dugoročnije koncepcije kuda naša društva treba usmeriti.
Bžežinski: Verujem da na kraju rešenje za sadašnju krizu u Evropi neće biti tako loše. Suštinsko političko vođstvo – uglavnom Nemačka, Francuska i još neki – pokazuju osećaj odgovornosti za budućnost Evrope. Oni su sve odlučniji da stvore politički okvir koji će zameniti sadašnji, naime finansijsku uniju za neke članice i labavu političku zajednicu za sve. Istinska politička unija će, neizbežno, biti oblikovana postupno, počevši, verovatno sa međuvladinim ugovorom u bliskoj budućnosti.
Bžežinski: Zeng je iskristalisao svoju ideju o “konvergenciji interesa” u razgovorima sa Henrijom Kisindžerom (Henry Kissinger), sa mnom i drugima. To je proces i znak da je Kina ozbiljna u traganju za svojom ulogom bez hegemonističkih ambicija – u ovom trenutku. Da li će težiti hegemoniji u budućnost, zavisiće i od toga da li ćemo mi na Zapadu stvoriti uslove u kojima će konvergencija interesa biti dostupna i ostvariva i za njih (Kineze) – ili će usklađivanje i sporazum sa drugima, a ne sa nama, biti neophodno za ostvarivanje nacionalnih interesa Kine. Pre dve godine održao sam govor u Kini, u kome sam istakao da SAD i Kina treba da uspostave neformalne odnose po modelu G2. Dobio sam aplauz i tada je postojao entuzijazam za tu ideju.
No, godinu dana kasnije čuli su se glasovi: “čekajte, to je zamka”, kako bi se Kina primorala da deli troškove globalne stabilnosti pod uslovima Zapada, jer on sam više ne može da priušti da to plaća.
Dakle, Kina mora da odluči kakvu ulogu želi da igra. Sa statusom dolaze i odgovornosti i obaveze. Mislim da u Kini to shvataju; ona samo želi ključnu reč u novom poretku zašta mora da deli odgovornost. Za nju, ovo je nova situacija, bez presedana. U prošlosti je imala zasebnu sferu uticaja. Sada se ona širi.
KSM: Na koji načni je moguće promeniti američki mentalitet koji se fokusira samo na kratkoročne ciljeve? Da li su zapadne političke institucije dorasle sadašnjim izazovima?
Brzezinski: Da, ako oblikujemo efikasniji i dugoročniji odgovor na sadašnju krizu, umesto da se “koprcamo” u problemima – što će verovatno izazavati iste negativne efekte zbog kojih smo i upali u ovaj haos. Mi smo toliko preokupirani sadašnjom krizom da gubimo dugoročnu perspektivu, stratešku viziju, a što bi nam omogućilo da budemo svesni istorijskog trenutka. Demokratija je u stanju da odgovori na ove izazove, pod uslovom da se fokusiramo nap prave ciljeve. Danas se postavlja pitanje, može li demokratija da cveta sa finansijskim sistemom koji je izvan kontrole i sebično stvara pogodnosti za samo nekolicinu, bez ikakvog efikasnog okvira koji bi nam omogućio veći, ambiciozniji osećaj svrhe, odnosno smisla. To je stvarni problem.
Danas postoji opasna neravnoteža između nepostojanja, s jedne strane, budžetske discipline, privrženosti oštrim merama štednje, kontroli inflacije, kao i održavanju skupe socijalne politike – i, s druge, izostanka bilo kakve dugoročnije koncepcije kuda naša društva treba usmeriti.
KSM: Ostatak Zapada je takođe paralizovan. Suočena sa krizom u zoni evra, Evropa se sve više okreće sebi, pa se postavlja pitanje da li se vraća modelu nacionalnih država ili će nastaviti put ka punoj političkoj uniji.
Bžežinski: Verujem da na kraju rešenje za sadašnju krizu u Evropi neće biti tako loše. Suštinsko političko vođstvo – uglavnom Nemačka, Francuska i još neki – pokazuju osećaj odgovornosti za budućnost Evrope. Oni su sve odlučniji da stvore politički okvir koji će zameniti sadašnji, naime finansijsku uniju za neke članice i labavu političku zajednicu za sve. Istinska politička unija će, neizbežno, biti oblikovana postupno, počevši, verovatno sa međuvladinim ugovorom u bliskoj budućnosti.
KSM: Kinesko vođstvo poslednjih godina menja strategiju od defanzivne pozicije “mirnog uspona” do nove teme koja počiva – kako ističe partijski teoretičar Zeng Bijan – “konvergenciji interesa u cilju stvaranja zajednice interesa”. Međutim, Kina je i dalja uzdržana u preuzimanju uloge u globalnom liderstvu, iako je najveći kreditor na svetu.
Bžežinski: Zeng je iskristalisao svoju ideju o “konvergenciji interesa” u razgovorima sa Henrijom Kisindžerom (Henry Kissinger), sa mnom i drugima. To je proces i znak da je Kina ozbiljna u traganju za svojom ulogom bez hegemonističkih ambicija – u ovom trenutku. Da li će težiti hegemoniji u budućnost, zavisiće i od toga da li ćemo mi na Zapadu stvoriti uslove u kojima će konvergencija interesa biti dostupna i ostvariva i za njih (Kineze) – ili će usklađivanje i sporazum sa drugima, a ne sa nama, biti neophodno za ostvarivanje nacionalnih interesa Kine. Pre dve godine održao sam govor u Kini, u kome sam istakao da SAD i Kina treba da uspostave neformalne odnose po modelu G2. Dobio sam aplauz i tada je postojao entuzijazam za tu ideju.
No, godinu dana kasnije čuli su se glasovi: “čekajte, to je zamka”, kako bi se Kina primorala da deli troškove globalne stabilnosti pod uslovima Zapada, jer on sam više ne može da priušti da to plaća.
Dakle, Kina mora da odluči kakvu ulogu želi da igra. Sa statusom dolaze i odgovornosti i obaveze. Mislim da u Kini to shvataju; ona samo želi ključnu reč u novom poretku zašta mora da deli odgovornost. Za nju, ovo je nova situacija, bez presedana. U prošlosti je imala zasebnu sferu uticaja. Sada se ona širi.