Rascep u vladajućoj koaliciji zbog Kosova

Od Deklaracije o Kosovu koju je Vlada Srbije trebalo da uputi Parlamentu još prošle nedelje, po svoj prilici neće biti ništa, jer nema saglasnosti oko nje ni unutar vladajuće koalicije, a ni u okviru šire parlamentarne većine. Da li „barikada diplomatija“ polako cepa po šavovima vladajuću većinu u Srbiji?

Ovog vikenda počele su da pljušte izjave koje potvrđuju višednevno šuškanje o tome da je stvar sa Deklaracijom propala. Predsednik Boris Tadić kaže da nema „dana D“ u Skupštini Srbije.

„Bilo, ne bilo Deklaracije, mi nastavljamo politiku prema Kosovu i Metohiji“, kazao je on.

„Ako ćemo ići na sednicu Skupštine da bi narod video koliko se ne slažemo, mislim da je to politički štetno i kontraproduktivno“, ocenio je vicepremijer Ivica Dačić.

Vladajućoj koaliciji u Srbiji je do sada uspevalo da u Parlamentu dobije zavidnu saglasnost o politici prema Kosovu. Šta je sada drugačije, pitali smo šefa pregovaračkog tima Borka Stefanovića.

„Bilo je jednostavno usvajati niz deklaracija koje se principijelnog karaktera, ali kada treba napraviti nešto konkretno i egzaktno, onda tu nastaju kontroverze“, odgovara Stefanović.

Javnost nije imala uvid u pripremljeni tekst deklaracije, tako da se samo nagađa šta izaziva kontroverze jer, kako kažu oni koji su imali priliku da vide dokument u pripremi, suštinski se ne odustaje od politike i EU i Kosovo.

Ipak, okolnosti u kojoj je ovoga puta vlast htela podršku za svoje naredne korake izuzetno su dramatične- sa jedne strane barikade koje kontrolišu opozicione desne stranke, a vlast do sada davala logistiku, sa druge 9. decembar - odluka Brisela o kandidaturi Beograda koja je pred znakom pitanja ako se ne nastavi dijalog sa Prištinom. Beograd se našao uklješten u te ralje.

Rizični koraci

Ivica Dačić, potpredsednik Vlade iz redova socijalista govori o razlikama, ali ne u Vladi, već u Parlamentu Srbije.

„Jedni smatraju da Srbija uopšte ne treba da pregovara niti da učestvuje u dijalogu, drugi smatraju da u tom dijalogu ne treba glavnu reč da vodi EU, a treći da mi uopšte ne treba više da razgovaramo o Kosovo, već da prihvatimo Ahtisarijev plan, odnosno nezavisnost KIM“, navodi Dačić.

Ovoga puta, međutim, nije samo u pitanju nesaglasnost vlasti i opozicije, već i unutar vladajuće koalicije i to sa dijametralno suprotnih pozicija - tvrdi analitičar Dejan Vuk Stanković.

Prvo je puklo po šavovima sa manjinskom partijom Vuka Draškovića koji se priklonio liberalima Čede Jovanovića i njihovom stavu da treba korenito promeniti politiku prema Kosovu priznavajući realnost novonastale države.

Poslušnost otkazuju i neke druge manje partije koje podržavaju Vladu u Skupštini, a nezadovoljstvo je i među funkcionerima koji potiču sa Kosova, ali sa sasvim drugačijih pozicija, precizira Stanković.

„Preozbiljna je to stvar da bi se na brzinu sklepala većina. Deklaracija, naime, treba da odrazi i koncept daljeg rešavanja kosovskog pitanja ali i privrženost onome što mi zovemo najviši nacionalni cilj. To nije lako pomiriti u jednoj deklaraciji, kada imate prilično veliku koaliciju u kojoj pojedini članovi izražavaju malo drugačije stavove“, smatra Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KIM.

Predsednik Boris Tadić je nagovestio da će, ako zatreba, preduzeti i “vrlo rizične korake” kada je u pitanju Kosovo, po cenu gubitka biračkih glasova. Koji su to rizični koraci na koje je Srbija spremna, pitali smo Borka Stefanovića.

“Svaki je korak rizičan ako on odudara od iluzionističke politike koja je do sada prodavana Srbima na severu Kosova i nerealne politike koja bila ostvariva 1998. Mi smo sada u 2011. godini i moramo naći rešenja u okvirima realnog”, smatra Stefanović.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da su raskoli u vladajućoj koaliciji veoma ozbiljni.

“Vladajuća politika je u dubokoj krizi zbog politike prema Kosovu, sada je jasno da je ona podeljena iznutra. Jednom rečju, vladajuća većina je ozbiljno ugrožena nedostatkom većine za usvajanje deklaracije”, ocenjuje on.