„Možda usvajanje novog Ustava Srbije, kratkoročno gledano, može da izgleda kao početak izlaska iz krize, ali on, zapravo, Srbiju dalekosežno uvodi u još dublju krizu“ –poručio je ovih dana direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov. Uveren da Ustav „u kojem su mera stvari bili radikali“ predstavlja bacanje prašine u oči i pristajanje na pravila igre govora o mitovima i Kosovu, smatra da će tako saradnja sa Hagom i evropska perspektiva biti u sve većoj izmaglici, a legitimiranje nacionalista, ponovna podela na „izdajnike i patriote“ dovesti do dalje apatije.
Vojvođanin po rođenju i vokaciji, sa nezaboravom na studentske dane u „onom, starom Sarajevu“, Popov je početkom devedesetih bio jedan od osnivača Saveza reformskih snaga za Jugoslaviju Ante Markovića za Vojvodinu i funkcioner vojvođanskih reformista, a potom svedočio da je shvatio kako je politika u partijama ipak nešto drugo, da u njima vladaju neki drugi interesi i kompromisi. Sa grupom intelektualaca, 1998. formira Centar za regionalizam, sa ciljem da afirmiše i propagira ideju regionalizma, demokratizacije, decentralizacije i ponovnog uspostavljanja poverenja. Začetnik ideje o „Igmanskoj inicijativi“, koja danas okuplja preko sto nevladinih organizacija u regionu, zajedno sa Forumom demokratske alternative BiH iz Sarajeva i Građanskim odborom za ljudska prava iz Zagreba strpljivo je gradio mostove među gradovima u Dejtonskom trouglu, polako dovodeći do formiranja Asocijacije multietničkih gradova Jugoistočne Evrope. Dok drugi pričaju o kosovskoj teritoriji, njegov Centar za regionalizam, zajedno Humanitarnim društvom majka Tereza iz Prištine već više godina sprovodi projekat „Civilni dijalog“.