Dostupni linkovi

logo-print

Sedamnaest godina od proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca


Katolička crkva u Hrtkovcima

Katolička crkva u Hrtkovcima

Danas se navršava 17 godina od proterivanja vojvođanskih Hrvata iz sremskog mesta Hrtkovci tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Šestog maja 1992. u Hrtkovcima je održan predizborni miting Srpske radikalne stranke na kom su pročitani spiskovi meštana nesrpske nacionalnosti, posle čega je počeo odlazak Hrvata iz tog sela.

Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, pod raznim pritiscima iz Hrtkovaca, Slankamena, Golubinaca, Nikinaca i drugih mesta u Sremu, u Hrvatsku se iselilo nekoliko hiljada ljudi. Kako je počelo u Hrtkovcima 1992., za naš program, sedamnaest godina kasnije, govori Đorđe Subotić, iz nevladine organizacije Vojvođanski klub:

"Kao pakao na zemlji. Došli su ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta i počeli su da se useljavaju u kuće, pre svega, ljudi hrvatske nacionalnosti koji su bili u inostranstvu, a zatim se namerili da prete i starosedeocima Hrvatima. Ti ljudi, starosedeoci, nisu u početku hteli da se sele, međutim, kad su se pretnje ustalile, kada su počele pretnje telefonom, citiram – 'Ustašo, seli se!', 'Biraj dijete koje ti je draže' – kad su nalazili zaklanog psa na pragu, onda su ljudi kretali za Hrvatsku i pokušavali da zamene svoja imanja."


Najveći broj građana Srbije, hrvatske nacionalnosti, otišao je iz Novog Slankamena, njih oko 1.600, iz Hrtkovaca 1.200 ljudi, koliko i iz Zemuna; iz Beške je otišlo 850 Hrvata, dok je iseljavanja bilo i u drugim mestima u Vojvodini. U to vreme, u vojvođanskim mestima sa višenacionalnim sastavom, bili su učestali mitinzi političkih partija i raznih organizacija, a šestog maja 1992. Srpska radikalna stranka održala je u Hrtkovcima predizborni miting na kom su pročitani spiskovi meštana nesrba, pod optužbom da sarađuju sa hrvatskim službama i policijom, posle čega su Hrvati počeli da se iseljavaju. Lokalna vlast, koju je predvodio Ostoja Sibinčić, ubrzo je promenila naziv sela u Srbislavci.

Đorđe Subotić, na sedamnaestu godišnjicu ovih događaja, kaže da se takve stvari više nikada ne smeju ponoviti:

"Ljudi su morali da se sele samo zbog toga što su drugačije vere i druge nacionalnosti. Ono što posebno zabrinjava jeste da niko od tih aktera, a ima ih još koji su živi, koji su organizovali to, takozvano, humano preseljenje, nije odgovarao. Niti je bilo koji slučaj Hrtkovaca, ili nasilnog proterivanja nesrpskog stanovništva iz Vojvodine, procesuiran kod domaćih sudova."


Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke (SRS), pred Haškim tribunalom, po jednom delu optužnice, sudi se i za proterivanje Hrvata iz Hrtkovaca i drugih vojvođanskih mesta. Zoran Krasić, šef Šešeljevog pravnog tima, rekao je za naš program da smatra da predsednik SRS-a nije kriv:

"Jednostavno, oni su Vojislava ubacili u tu priču, tendenciozno, da bi završili neki svoj propagandni rat protiv Srbije."

Krasić danas odbacuje navode da su Hrvati iz Hrtkovaca prognani, već tvrdi da se po dolasku srpskih izbeglica dogodilo nešto sasvim drugo:

"U Hrtkovcima je bila razmena nepokretnosti pod pokroviteljstvom rimo-katoličke crkve – to mora da znate. Iz Hrvatske je proterano 250.000 Srba, i to sa onih teritorija gde nije bilo oružanih sukoba. Verovatno su usled dolaska te velike grupe apsolutno obespravljenih ljudi imali nekih neprijatnosti, ali ne možete te neprijatnosti da vezujete ni za Srpsku radikalnu stranku ni za Vojislava Šešelja, niti za predizborni miting, šestog maja 1992. godine."

Prema podacima Demokratskog saveza Hrvata (DSHV) u Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji iz Srbije se iselilo oko 50.000 Hrvata. Petar Kuntić, predsednik DSHV-a, rekao je za naš program da se i 17 godina posle, po dubokim posledicama, lako vidi da se u sremskim selima dogodilo prisilno iseljavanje:

"Ti koji su bili čitani su odmah promenili kuće, a ovi drugi, kada su videli da su ovi glavni u selu otišli, otišli su i oni za njima. Sada, 17 godina kasnije, onaj Srem koji je bio 1992. i ovaj Srem danas 2009. nije isti, jer je broj Hrvata zanemarljiv. U nekim selima gde je bilo 70 odsto Hrvata, a 30 odsto ostalih, sad je 10 odsto Hrvata, a 90 odsto većinskog naroda i ostalih stanovnika."

Danas, kaže Petar Kuntić, vojvođanski Hrvati nadaju se da postoji snaga da se zajednički, na temeljima tolerancije i saradnje, izgradi društvo po uzoru na Evropu:

"Svi koji su ostali žive u promenjenim uslovima i, naravno, prilagodili su se tome. U poslednje vreme nema nekih većih incidenata. Sada, 2009. godine, situacija je pod kontrolom, ali ne može se upoređivati ona pozicija iz 1992. godine i ova pozicija sada, zbog toga što se promenila etnička struktura."
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG