U nekoliko ratnih i posleratnih beležnica Ratko Mladić je rukom pisanim, ćiriličnim slovima, detaljno opisao sastanke sa nekadašnjim srpskim predsednik Slobodanom Miloševićem, prvim čovekom Drzavne bezbednosti Srbije Jovicom Stanišićem, kao i vojnim zvaničnicima i drugim tada vazznim osobama.
Iako Mladića još nema u Hagu, Tužilaštvo tribunala smatra da je dnevnik izuzetno važan jer, kako je navelo u zahtevu sudu da se taj dokument uvrsti u dokaze na sudjenju Stanišiću i njegovom nekadasnjem pomoćniku Franku Simatoviću, sadrži detalje koji ilustruju blisku saradnju između učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu, za koji su ova dvojica optuženi.
Ako je to autentično onda je on to apsolutno namerno ostavio kod supruge i sigurno ga je neko savetovao da to sada uradi.
Pukovnik u penziji
Dragan Vuksić, analitičar koji je i član Foruma za medjunarodne odnose, izjavio je za naš program da bi neki detalji iz beležnice zaista mogli da budu značajni za sudjenje, ali i ocenio da dnevnik nije pronadjen slučajno, već da ga je begunac Ratko Mladić jednostavno učinio dostupnim potrazi i sudu:
"Ako je to autentično onda je on to apsolutno namerno ostavio kod supruge i sigurno ga je neko savetovao da to sada uradi. Sa namerom da unese nove elemente, da možda pokuša da opere sebe, kao što to pokušava i Radovan Karadžić. Karadžić može da dokaže šta god hoće u Haškom tribunalu, ali njegova odgovornost stoji, kao i Mladićeva, bez obzira sta će se dalje desiti. Stvar je mogla ranije da se završi, da su ti ljudi imali iole hrabrosti, časti, poštenja i digniteta. Da kažu, jeste, ja sam to radio, radio sam uz sugestiju drugih, ali sam ovo radio svojom voljom. Bio je izbor na meni da li ću to da radim ili ne i ja sam se odlučio da to uradim, i spreman sam za to da odgovaram."Stanišić i Simatović optuzzeni su ratne za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995, a za Tužilaštvo su izuzetno važne Mladićeve zabeleške koje, kako se navodi, povezuju Stanišića sa paravojnim jedinicama iz Erduta i Đeletovaca, odnosno sa „Arkanovcima” i sa „Škorpionima”, koje su po optužnici direktno uključene u zločine.
Dragan Todorović, iz Fonda za humanitarno pravo, rekao je za naš program da bi, u slučaju da je belezznica autentična, ona mogla biti važan dokaz o ratnom delovanju paravojski van teritorije Srbije:
"Jedinicu za specijalne operacije (JSO) Sluzba drzavne bezbednosti (SDB) formirala je za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Legija je ratovao rame uz rame sa Bocom Medićem, komandantom Škorpiona, postoje i video snimci da se nalaze zajedno na frontu u Bosni. Dakle, sve te jedinice uglavnom su pripadale srpskoj Drzavnoj bezbednosti, i Škorpioni, i JSO, i Bokanovci i mnogi drugi… i oformila ih je SDB." Postavlja se i pitanje autentičnosti tih beležaka, a ni samo Tužilaštvo nije pruzilo dokaze da to jeste autentično. Čak oni u svom podnesku kažu da se radi navodno o beležnici Ratka Mladića.
Najznačajniji delovi Mladićevih beležnica koje pominje Tužilaštvo nisu se pojavili u srpskoj štampi, zato što verovatno nisu dostupni jer se i u zahtevu sudskom veću vode kao tajna. U njih je uvid imao
Zoran Jovanović, advokat Franka Simatovića, koji je optužen zajedno sa Jovicom Stanišićem. Za naš program Jovanović je rekao da je sud odobrio da se beležnica nadje na spisku dokaznih predmeta koje tužilaštvo namerava da koristi, a da će o tome da li će dnevnik biti uvršten u dokaze biti odlučeno tokom samog sudjenja:
"Par stranica iz te beležnice, za koje tužilaštvo smatra da su relevantne za ovaj predmet, bile su u poverljivom aneksu. Tako da je ne mogu da vam kazem sadržinu toga. U svakom slučaju, odbrana se protivila da to bude uvedeno kao dokaz, zato što smatramo da je to kasno jer sudjenje uskoro počinje. Postavlja se i pitanje autentičnosti tih beležaka, a ni samo Tužilaštvo nije pruzilo dokaze da to jeste autentično. Čak oni u svom podnesku kažu da se radi navodno o beležnici Ratka Mladića. Oni prvih šest nedelja sudjenja praktično ne mogu da je koriste, da bi odbrana imala vremena da se sa time upozna." Kako izgleda deo sadrzaja Mladićevih beleški objavili su beogradski dnevni listovi, pa se citira jedna od crtica:
„Našao u Kazahstanu RPO A - šmel B-3, ukupno 3.000 komada za milion dolara ili 333 dolara po komadu, a ako hoćemo kupiti 200 kom, onda to košta 750.000 dolara. Naručio AG-S-17 (bacač bombi automatski) „Snaj. puška 12,7 mm dometa do 3.000 m, ne zna koliko će doći;” Naručio snaj. pušku SVD dometa do 1.000 m, kalibra 7,62 ili 5,54 (ne zna tačno)…”.
A zatim u sledećoj fusnoti piše:
„Oni koji rade u Moskvi, Škorić i društvo, oni su lenčuge, neće da rade ništa. Ja sam im nudio da stave u diplomatsku poštu i rizikovao sam delove za ‘mig’. Ovi ljudi koje su postavili nisu naši. … „Ovde sam do srede i idem u Niš da čekam avion.”
Postle svega, postavlja se i pitanje da li stari lični dnevnik haskog begunca može pomoći i da se udje u trag Ratku Mladiću, pogotovu ako se u obzir uzme mogucnost da ga je sam ostavio kod supruge? Pukovnik Dragan Vukšić:
"Ako je on u dobrom psihofizičkom stanju, i ako to radi sračunato i sa odredjenim ciljem, onda ova igra još dugo može da potraje. Ja ipak mislim da on nije daleko."